Не питајте!

НЕ ПИТАЈТЕ!

Не питајте, драга браћо,Што сам данас сетан тако —На срцу ми тешко билоПа сам ћут'о, па сам плак'о.

Слатке су ми моје сузе,Па их зато од вас кријем:Ја сам блажен, ја уживамУ самоћи кад их лијем.

Кад сам с вама, уста пуна!Весела ме друга знате,А кукавног срца могаВи се никад не сећате.

Како ли му у самоћи,У скривених ови груди,Ко му више дражи отеИли небо, или људи?

У самоћи бол оживи —Нижем нове на јад стари,А кад међ' вас, ја се смејем,Крв ми плане новом жари.

Зато, браћо, не питајтеШто сам данас тужан тако —Опростите верном другу:Тиштало га, па је плак'о.