Нова 1866 година

НОВА 1866 ГОДИНА

Из палате тавне будућности немеПо сјајном облаку златна кола стремеИ пролазећ’ летом уз небеске стазе,У тихоме шуму све на ниже слазе.

У зачељу седи свиленкасте косеМлађана будућност, као капља росе,Младо чедо држи на облојзи руци,Око ње ми лете мирисни ваздуси.

И у брзом трку кад земљицу дирну,Пун заноса вихор снажним дахом пирну,Пољуби јој челце и ватрене очи,Па планув ка’ муња, у закошар скочи.

А она задрхта, кад га виде код ње —И кад махну руком на крилате коње,Да ј’ у бујном лету дигну небу плаву —Отиште се дете на зелену траву.

И то мало чедо, годиница нова,Са поносом седе на престо преткова,Па искупи дане, часе и тренутке —На шија вита баци узде круте.

И ето га младог, гдено светом влада.А да л’ ће под њиме још да раја страда,И гигантски џине словенскога светаПодхрањиват’ ропско од толико лета?

Хај! питање то је по мене големо,У тешкоме болу прелазим га немо;Јер ми с’ чини, чунић од слободе срећеНа обалу нашу никад доћи неће...