Ох! ено је, гле је, гле је! — Милорад Поповић Шапчанин

Ох! ено је, гле је, гле је!Како с' цери, како с' смеје!Ка' пупољак росан, рујанТако јој је осмех бујан.

Осмех бујан — очи плаве,Груди беле, мирисаве...Још да не знам срце њено,У грудима сакривено,Бих је вол'о, бих је, рекох —Ал' га знадем, па је волет'Нећу никад ни до века!