Песмама

ПЕСМАМА

Што ме пустисте сама,Песме, другови верни?Куда летнусте крилихШарених и бисерних?Та кад вас дома нијеСебе се плашим сâм —Пред мутним оком севнеПакао, океан.

Нас је пренела жељаМајчину двору белу —Љубљасмо недра бела,Молисмо ноћцу целу.Ох, пођи с нама, мајко,Утехе оцу дај —Ублажи нежном рукомСузе и уздисај.

Па шта вам рече, лепа?Какве вам даде даре?Донесте л' сетном оцуМелем на ране старе?Да л' ће га скоро примит'На недро, олтар свет —Ил' ће остављен свенут'Ко згажен, спржен цвет?

Стиште нас грудма врелим,Шапат јој беше тих,Топал и нежан, бабо,А звучан као стих,„Идите, ид'те, чеда,„А мајка кам' да сме„Замрчит" грозно место„У књизи судбине".