Песма љубави

Читам тешку песму, па ми данас жаоШто сам те, огорчен, увредио здраво.Ал' у гневној души скупило се много,Па баш нисам, друже, друкчије ни мог’о.

Јест, пути живота храпави су, тешки,Ал’ по њима ваља ходити витешки!Ко је тако богат у глави и груди’,Не сме да посрне, не сме да заблуди.

За варљиву славу таштан си се пек’о,Хтео си високо, хтео си далеко,Презрео си врте из времена млади’,Па од свега шта је?... Хладујеш позади.

Ког врлина дигне, по божијој вољи,Мора бит’ на вису и лепши и бољи:И веран животу, на који је свик’оИ сећат’ се врта из којег је ник’о.

Ни војвода велик, непаметно радиКо мостове руши за собом позади:Исто се у јаду траже стари путиНе треба их никад сурвином засути.