Пред пролеће (Шапчанин)

Одавна су вихорови смелиСухо лишће са липе разнели.

Ведро небо више се не смеје,Из облака снег лагано веје.

Задах зимин на прозоре слеће,Ледено се ухватило цвеће.

Ал’ не бој се, моје чедо драго,Пролеће ће настанути благо:

Ишчезнуће ледови и снези,Озеленет’ долови и брези;

Долетеће у горицу птице,А у врте лале и ружице.

Све ће доћи и сунце и цвеће,Ал’ наш Раде и Љубица неће.