Пролог. Беседа, беседа

ПРОЛОГкојим је отворена прва беседа у Шапцу, 14 новембра 1865.

Беседа, беседа... Шта је то беседа?Са свих страна пита искупљени пукИ у жељи таји радозналост јавну —Једва чека први да се проспе звук.

Шта је то беседа? — питање је просто,Брзо ћу, вам, гости, одговора дат’:Један шарен венчић од убавих речиПа беседа шта је хоће сваки знат’.

Беседа... е, то је мирисава башта,Пуна свежег цвећа различите боје,Где нам три врлине са богати дариНа забаву шиљу заступнике своје.

Самодржац јаки чаробног песништва,Умиљати царе музике и свиркеИ крилати вођа играња и скокаПослаће нам овде заступника свога.

А ми ’вако крепка скупштиница мала,Што нас братска љубав и слога сабрала,Ка’ веселе тице у зеленом лесуСве ћемо уживат’ што они донесу.

И ка’ лепа санка што се у сну сниваПустићемо душу нек’ се наужива,Нека спере млазе од зараслих ранаБригама и тугом замућених дана.

*

На среду, дакле, ви умилни гласи,Пустите нам лепих хармонија рој,Па мили песници да нам онда кажуКако претци бише са Турцима бој.