Пуно ми је срце бола

Пуно ми је срце болаСа псовака силне праске,Што но сам их претуриоОвда, онда, до данаске.

Приближим се старом чикиОчи му се светле, звере,И тек ти се пун љутинеРазрогачи, па продере:

«3ар те зато, хуљо, хранимДа м' лењштине твоје смраде? —Узми куку и мотикуПа не седи бадаваде!»

Куд ћу, шта ћу, свога немам,Раменима само слегнем,П'онда опет удри, ради,Све од јутра док не легнем.

А кад ноћу заспи тврдоМога чике душа крута,Ја ти онда мало ланем,Па се крадем преко пута.

Ту ти живи моја мила,Код ње ми је вавек мис'о —Сиротицу, к'о ја што сам,Давно сам је бегенис'о.

Нас два млада сиротанаПотпуно се разумемо —На гробови родитељаЉубимо се и плачемо.