Склопи твоје очи плаве

Склопи твоје очи илаве,Сакриј твоје груди беле,Давно сам се одрекаоТих добара, мила селе.

Ја сам им'о лепу драгуКа' из неба да је пала —За њом венем — кобна смрт јеВећ одавна прогутала.

Па сад, када сетан видимЛепо чедо, ка' ти што си,Жалосно ме осећањеМеђ' гробове сиње носи.

Међ' гробове, међ' крстове,Где ј' и њена плоча бела,Где је клета срећа мојаМени цео свет однела.

Зато скривај лице твојеИ те дуге, плаве веђеЗа онога, кој' те воли —Кој' је можда боље среће.

А ако си срцем радаДа ме твоја младост грије,Ти ми служи вино хладноЈер ми с' тако слађе пије.