Стани, душо, стани

Стани, душо, станиНе пали ме тако,И 'нако сам пламенИзгорећу лако.

Стани, јарка, стани,Светле очи склопи,Да се од милинаДуша не истопи.

Ја сам, душо слатка,Ослабио здраво,Па не могу гледат'Твоје око плаво.

Већ осећам задахВечне куће моје,Доцкан су ми, доцканТе утехе твоје.

Но кад видиш где меЗакопају веће,Твоје очи нек' суКандила и свеће.

Па нек горе тихоЧело гроба мога —Тако ће ме спастиЈада големога.