Сунцу

Плавним небом када згараш,Јарко сунце, сјајног зрака,Огњен-пламом куле ствараш -Црна чеда од облака.

Црна чеда, црних руку,Као оца загрле те,У превез те црн обуку,Па ваздухом свуд полете.

Па загрме, па захореПуцњавином страховито,Пакла чеда крвно с' боре,Прождиру се халовито.

А ти, сунце, склониш зраке,Даљинама неба синеш,Црна бујства и облакеПод подножје своје винеш.

Селенама тамо сјајеш,Да их за тобом жеља мине;Јер из недра свима дајешРаздрагања и врлине.