Тмори дани

ТМОРИ ДАНИ

Озго се је натуштило небо,Планина је ишчезла у магли,Сухо грање окитило иње,Птице ждрали ка југу су нагли.

Дан с' увио неком полутамом,Свака ти се помисао мути,Душа клоне у том безживотуПа и она полусном заћути.

Ал' гле! од пута тишином заструјиЗвон вечерњи тајанственог лета,Душа ти се притајала будиК'о да чује глас с онога света.

Тако моје замагли се срце,Клону моћи, не могу да владам,Ал' чим чујем твој матерњи гласак,Пробудим се, и опет се — надам.