Туга (Милорад Поповић Шапчанин)

ТУГА

Ти си болна, дете моје,Благи ти је образ свео —Где је твоје око живоИ усница пламен врео?

Хај, и ја сам к'о цвет клон'о,Притај'о се дах у мени;Кипне л' срце малаксалоЈа му шапнем: вени, вени!

Твој весели драган ћути,Без тебе је сâм у свету:Нит' га сунце више греје,Нит' с' радује мирис-цвету.

Снегови се ето кравеДа пролеће лепше сијне,Ал' са нашом тугом, душо,И живот ће наш да мине.