Химна Богу

ХИМНА БОГУ

Трошни градићи смршених мисли,Плашљиве слике залудног стра,Високе куле намера таштих,Падајте доле у црни прах!Богу наменух овај тренутак,Пред њиме стојим миран и блед:Господе свети, вичем и молим,Утехе дај ми најслађи мед!

Шта не хте чинит’ охолост пустаГазећ’ и тарећ’ живот ми млад;Неситим зуб’ма сатрт’ је хтелаМладога века озбиљан рад;Ал’ ти си, Боже, дрмнуо небом,Од сила твојих зачу се лет —И паде бедем духова злобнихИ лепше сијну подмлађен свет.

Читаве војске притворних срцаХитнуше на ме ледени нож,Мртва живота канџама оштримПонети шћаше ко више мож’;А ти им само загрме претњом,И прсну вражји утврђен град,Паде силество себичних страсти,Створи се метеж, створи се јад.

Па ко ти неће признати јакост,Старање, љубав, милост и моћ,Што се на крил’ма промаје тихеИз неба спушта и дан и ноћ.Славе и хвале усклика јакаДижем ти у срцу најживљи вир,Јер си у груди сасуо чисте:Утеху, живот, покој и мир.