Ја пружим ружу

ЈА ПРУЖИМ РУЖУ

Ја пружим мајску ружу,А њој се чини трн;Кад сијнем чист к'о сунде,А њој се чиним црн;

Кад топлу душу нудим,Тад шапће: то је грех;Ја спустим главу сетнуИ кријем горак смех.

Света, нежна и блага —Анђ'о је душа та,Ал' срце моје болноЈош тако мало зна.

И ја сам свет и нежанКад слушам њезин глас,Ал' она стрепи, презаКад такнем њену влас.

Не бој се, душо, не бој!То нисам више ја:Сунце је село давноКад видиш још да сја?

Преда мном давно сијаБлажени виши свет,А ти си, чиста душо,Из тога света цвет.

Зато сам твоја сенка,Зато сам вазда твој,А давно свет сам презр'о, —Тамо је живот мој.