Јесења песма (Шапчанин)

Клонуће љупке ружице,Зажелеће их свет;Све ће опасти, Милице,И род, и лист, и цвет.Славуји, шеве, грлицеУставиће свој глас —Природа цела, Милице,Ћутаће око нас:Ал’, ти ћеш двором ходити,Ја нећу бити сам —Твој нежан глас ће звонити,Ох ја га, ја га знам!

Мркнуће небо плаветно,Облак заклонит зрак —Чим куцне звоно вечерњеЗемљу ће увит мрак.Магле ће тромим крилимаПокрити липе, бор —Из дола нећеш видетиНаш лепи, бели двор:Ал’, твоје око, Милице,Сунчани биће плам,Светлошћу летњом трептаћеОх ја га, ја га знам!

Духнуће ветри, Милице,Завејат деб’о снег,Огрнут белим плаштима,Куће, долове, брег.Мећава слепа бесниће,Просипат реком лед —Нико јој неће смеоноИзаћи на оглед:Ал’, сву ту зиму разгнаћеРужичан онак плам —Здраво ми, здраво, Милице,Ох, ја га, ја га знам.

1874.