Јесење песме. II Срећа

ЈЕСЕЊЕ ПЕСМЕIIСрећаИма људи које слава носи,Небеса им сваки терет скину;Тешко им је било родити се,А за друго — богови се брину.

Други могу на полове света,Невоља се свуд’ за њима врзе,Не можеш му ухватити смисла:Да л’ их људи, ил’ богови мрзе?

Њихни мачи с обе стране секу;Заман оштриш, твоји вазда тупи:Док, клецајућ’, мучна кршиш пута,Они ти се посмевају, глупи!

Здраво моје оружје нечујно!Небо знаде зашто тако хтеде.Среће сам се одрекао давно,Гинућемо храбро — без победе!