Јесење песме. III Слутња

ЈЕСЕЊЕ ПЕСМЕIIIСлутњаПланине модре мире —Ох, какав диван чар!Кудгод ми око летнеСунчани трепти жар

Кроз родне њиве ходим,У пољу песма, рад —Како их негда гледахКад бејах вес’о, млад.

Све је још тако дивно,Свуд онај исти рај —Из моје душе самоНезнан се лије вај.

Што ћуте брда тако?Што л’ бледи житни клас?Ни зраци стари зраци,Ни звонак тичји глас.

Анђели мира слећу,Свуда им чујем бâт,Кроз дахе лета жаркаЈесењи бије сат.