Љубичице. XXXIV. Испод оног маховином

Испод оног маховиномПокривеног стењаНа малешној низбрдициКолиба је њена.

Са лица је љубичастаГрадиница красиИ поточић љубемљивиС тихани таласи.

А пред врата прострла сеПосребрена трава,А по крову зелен чокотШто га опасава.

На травици миришљавојСтоличица дуби;Ту пастирка одседаваКад јагњешце љуби.