АФИС-ПАША

АФИС-ПАША

Славу слави горди пашаУ Стамболу граду....Лулу пије, каву срче,Густу глади браду.

Стоји шкрипа од сандала,Звека од борија,Мирисави поветарацДим по соби вија.

Хитронога бајадераПред Османом скаче,А ори се лака песма;„Здрав, да си јуначе!“

Ал беседи горди паша:„Але и везири,Нашем цару воља дође,Да државу шири.

„Султан жели, паша вели:Тако бити мора,Ако се у српске војскеНе претвори гора!

И тако ми великогаМухамеда свеца:Задрхтаће сва ЕвропаОд полумесеца!

Кад понесем много колаЦрвених капица,Оплетених конопацаДрвених бритвица.

Место ђорде бритве ћу имУклопит' у руке,А канапом повезаћуКаурин-ајдуке.

Од народа додолу ћуДа направим праву,Кад му ове шарен-капеНатучем на главу.

Ухватићу Кара-ЂорђаКаурин-ајдука, —Шибаћу га тешким бичемОд тридесет струка!

И ако га не ухватим,Ево моје браде:Нек женама кауринскимСитно сито граде!“

....Бре Турчине, не шали се!Ма тако ти свеца!Кад си чуо, да се вуциПлашише од зеца?

И било би ваљда нештоОд твога дивана,Да случајно у СрбинаНема јагагана!

Ал овако, биће зноја,Горди мусломане,Та језиком нико нијеОдрж'о мегдане!

....И крену се Турадија,Ко срдити вали,Да поруши свете цркве,Да Србију свали!

Дочекају мусломанеНеколко јунака;Удрише се, борише сеОд јутра до мрака.

Земља дрхће, земља тутњи,И грми, и сева:Грмљавина од топова,Севи од мачева.

Три пута су јуришалеАзијатске чорде,Три пута их прогуташеУ Србина ђорде.

Кад ти виде Афис војскуКако ли му страда,Плећи даде, пити стадеЧак до Ниша града.

Кад спазише пашу слугеКрвава и бледа:Питаше га:„Шта нам силанАфис заповеда?

„Ваљда није доста билоЦрвених капица?Ил је ваљда нестанулоДрвених бритвица?

„Ил је ваљда?“.... „Није тако!Убила вас беда!“Продере се горди пашаПа пукну од једа....