ДО ВРАГА!...

ДО ВРАГА!...

До врага с тобом, отровна змијо,Гајити несам више те рад!На поље с тобом, љубави горка,Из срца мога на поље сад!

Узадуд, срце, дрхтање твоје;Не ћу те више слушати ја!Не ћу те више, тако ми сунца,Које ми горе на небу сја!

Доста је било уздаха, суза,Доста је било лажљива сна!Озбиљно треба певати саде:Жена ј', што само кукати зна.

Озбиљно треба певати саде,Е буран, страшан долази дан,Што ће потрести дубоки пак'оИ тврдо небо, божији стан.

Узаврео је подјармљен народ,Тек једна речца, једини миг —Устаће робље, да стресе с' себеДушмана црна гвоздени иг!

Настаће виска помамних коња,И бритких ђорда вијоран звек;За борбу робља, за борбу правдеПамтиће дугих векова век.

Дрштаће срце прљаве земље,Као кад вихар ошине трст,Када се нађе на бојном пољуБлеђани месец и златни крст.

И ја се кунем животом мојим,Близу је, браћо, жељени час,Близу је данак, што ће на борбу —Крваву борбу позвати вас!

Куцне ли часак освете слатке,Сви ћемо листом устати, сви!Нек знаде душман, да није водаМилоша крв, што у нама ври.

И ја ћу тамо међ вама бити,Када се свети замете бој,Нека се једном напије крвиЖеђавни, љути јатаган мој!

Паднем ли тамо на бојном пољу —Душманском крвљу напојен крин —Певај ми, добра и стара мати:Славно ти први погину син!