ОЧЕ НАШ

ОЧЕ НАШ(сестрици Милици Коњевићевој: посвећено)

„Оче“ силни! „који јеси“,Више сунца „на небеси";На зениту и надируИ на гробљу — вечном мируИ звездама у окретуИ по целом белом свету,Тако диван, красан што је —„Нек се свети име твоје!"

Када сјајан исток плане,Када бели данак сване,Уморене кад затечеСинке твоје благо вече,Кад се спусти са висинаМеки санак и тишина,Сред мира и слатког нада„Нека твоје царство влада."

Отештај нам часе, дане:Нек потеку сузе слане,Дај нам мука без мелема,Дај бола, ком краја нема,Дај нам жучи и пеленаДај нам срце од камена,Дај нам мира или покоља...„Тек твоја нек буде воља."

Сунце, звезде теби служе,Теби клања светли јуже,Запад, север, исток лепиОд твојега гњева стрепи;Још од силна твога трескаДршће земља — шака песка,Ти нам шаљеш дажде с неба„Ти насуштна дај нам хлеба!"

Ми смо људи, ми смо сени,Промени смо изложени;Сенка мања, сенка већаКаква је кад наша срећа,Али завист, лаж и злобаС пама ходи свако доба.„Па прости нам грехе, прости"Бескрајан си у милости!

Буде л' кога, да нас ружи,Да нам крила кида души,Да нас гони, да нас црниДобро име да нам крњи,Лажи на нас да купује,Да нас блатом забацујеИ отровом да нас нуди?„Праштамо му" — сви смо људи.

Заштити нам мирне домеА од беде невидоме,За бурнога нашег векаСахрани нас свака грека;Твоја рука нек нас чуваКад невоља вихар дува,Још у кивном помишлењу„Не води нас искушењу!"

Буран живот... људи слаби...Један жари, други граби,Трећи се до земље клањаЦрв од њега није мања,Па ти ласка, па ти лажеУ стихове говор слаже,Али шта му кува глава!„Избави нас од — лукава!"