У ДУБРАВУ...

У ДУБРАВУ...

У дубраву мирисаву —У свионе твоје власиЛепу киту свежа цвећаНаместила, задела си.

Али цвеће шаровитоКраткога је жића, було,У свилени твоји власиЖиво ти је увенуло.

Сиромашно, вело цвеће,Што у твоји беше власи,К'о да неси сестра њемуБацила си, смрвила си.

И песме су моје цвеће,Што их стварам у самоћи,Крај блеђана жишка свогаБогодане сваке ноћи.

Скупоцено моје цвећеШто ј' из срца поникнуло,Брижљиво у киту вежем,Па ју теби пружам, було.

Но ти ћеш и песме мојеРаскидати, погорити —Да ј' у њима срце мојеНикад не ћеш помислити.