ЧАШИ

ЧАШИ

Онаклијо јадаЧашо моја мала!С танки ти усанаБи ли мени један пољуб дала?

Није много, душо,Једап вољуб само!Кани ми се стида,Да се, чашо, ближе упознамо.

Пашћу ти на уста,К'о лспир на ружу,Са пољупцем једнимИспићу ти замедљану душу.

А бићу ти веран;Не као лепири,Што шарено цвећеДотле воле, само док им мири.

Већ као јунациСабљи, јатагану,Ил' сићане звездеТврдом небу, божијему стану.

Срдићу се каткад,Чашо моја јасна,А највећма ондаКад не будеш пуна, него празна.

Ал' неблагодаранБити теби не ћу:Кад изданем, чашо,У ледни гроб и тебе понећу.

А из гроба хладног,Вера и поштење!Мноме ћеш да јуриш,Чашо моја, и на ускрсење!