Абер дође госпођи Ружици…

Абер дође госпођи Ружици…Абер дође госпођи РужициКара абер, а у кара доба:Жље га шјела, госпођо Ружице,Жље га шјела и каву попила;И попила каву и ракију,Што госпама мамурлук разбија!Милорад ти шједи у ме’ани,Из леђена мрко пије виноА служе га крчмарице младе,Лијепе су к’о Ранковић ПавлеКад се зором из ме’ане крене.Умиљате ко Пашић Никола;Танане су ко Пачу Лазаре,Што министар у фузију бјаше,А високе к’о дрогерист Миџа,Она љута под каменом гуја,Што продаје прашак и сапуне,Калодонте и воде колоњске,И што с бечким тргује ћесаром.Пије вино три бијела данка.По три данка и трн ноћи тавне,Пије јунак и расипа благо,Какво благо – све меке дукате,За талире јунак и не мисли!Њима јунак дјевојке дариваА динаре келнерима дава,А за гроше ни хабера нема,Гроше јунак баца по сокацих,Тер их купе дјеца креветари.Кад је тако расточио благо,Тад се јунак бјеше раздертио,Мрке брке ниско објесио,Уз образ је сјетно невесело,у лицу је као земља доша’Готово му сузе ударити,Примиче се ме’ани на пенџерНе би л’ кога знана припазио,Не би ли се муке избавио!Док припази шегрта Кибица,Некаквога Павла Штампарина,Па привикну грлом бијелијем:„Бре, Кибиче, мој брате рођени,Нерођени кајно и рођениЧестита ћу тебе учинитиКод мог побре Штампарина ПавлаПриђи њему мудро и опрезно,Пољуби га у скут и у руку,Капу д’јете мети под пазухо,Измакни се, двори старијега.Може бити, да је срдит Павле,Може бити, да је пијан Павле,Пак те море […] ударитиИ три здрава померити зуба.Кажи њему од мене поздрављеИ подај му ову књигу б’јелу,Коју ево рујним вином пишем:„‘Ја сам јунак грдно пострадаоУ ад ми се крчма претворила,Сви келнери паклени духови.Нека побра брже дође амоИ понесе неколико блага,Да се мени у индата нађе.’“Скочи Кибиц као хитра муња,Па он трчи господару своме.Пред њиме се смерно поклонио.Љуби њега у скут и у руку,На кољено књигу оставио,Измиче се, двори старијега.Проговара Штампарина Павле:„Ој Кибиче, моја вјерна слуго,Окле књига, од кога ли града?“Кибиц је се смјерно поклонио,Па говори господару своме:„Господару, силни од силнијих.Зазор ми је у те погледати,А камоли еглен бесједити.Ова књига из п’јане ме’ане,А од твога […] побратима,Побратима Петровића Мила(несвршено)