Имам побра

Имам побра, па му пишемСитну књигу сваког данаИ питам га: "Како, побро,Кад ће Срби на султана?"А побро ми одговара:"Сад се Србин дигнут' неће.Ако Бог да, на пролеће,Кад улиста зелен гора,Та дигнут' се Србин мора!"

Е, ја чеках, па чекајућ'Прође много, много дана,Много турских рамазана;Све то прође, и опетаХоџа виче са мунаре,А баш нико не маша сеЗа мачеве ил' ханџаре;Е, чекајућ' тако дуго,Нападе ми мрак на очи...

Меанџија, дедер точи!Шта ћу, браћо, не бих пио,Нит' бих икад завириоНа меанска црна врата,Само да је, да је рата;Ал' овако, од мог јадаПонекад се у њу свратим,Само време да прекратим;Јер досад сам више путаУ тој чаши мрка винаПревидео, упознаоЦрну слику душманина;Пак ка' оно бојним пољемТек подвикнем: "Стан', Турчине,Зубима ћу да те кољем!..."И све тако, и све пијемДок се с Мујом не побијем.