И када

И када сунце грејеИ када сунце зађе,Увек се душа мојаСа душом твојом нађе.

И када нојца минеИ зора кад заруди,Увек ме сенка твојаИз тихог санка буди.

И усред тамне ноћиИ усред белог дана,Грли те душа моја,А срећом уздрхтана.

Ох, ал' се често сећамНа вече оно тио,У твојем загрљајуКако сам срећан био.

И од то доба вишеНе сневам о том рају,Но молим Бога да самУ твојем загрљају.

И од то доба, увек,Кадгод се Богу молим,Кунем се да те љубим,Да тебе само волим!