Не питај

1Не нитај што те љубим, —Без греха морам мрети,А уста твоја, душо,Пехар су мени свети,

А тај ми пехар веруИ златне крепи снове,И све што срце спасомИ небом својим зове.

Не питај... јер кад из тогПехара не бих пио,Без вере и без наде,Тежак бих грешник био.

2

Оковах срце пустоУ оков тешког ланца,А тај је ланац сковатОд твојих пољубаца.

Па што је срцу тежеИ што га јаче боли,То све те већма љуби,То све те већма воли.

А када дође добаДа умор срце свлада,Пустићу нека бира...Где хоће нека пада.

А знаш ли где ће пасти?...Та на те твоје груди, —Па да их опет грли,Па да их опет љуби.

А ти се немој љутит,Мој цвете узабрати,Јер тај ће умор мениПољупци твоји дати.

3

Како ћу љубит' сликеОд светих иконица,Кад сву ми светост стижеЛепота твога лица?

Како ћу читат' речиИз светих молитава,Та сва ми вера лежиУ та два ока плава!