Војиславу (Војислав В. Рашић)

Мој драги Војо, ја жалим тебе,И лијем сузе у туђем крају:Зар тек од смрти могоше нашиДа те познају?!

Данас те хвале, данас те славе,А за живота им’о си јаде!...Ако се никад смејао ниси,Насмеј се саде!